• German
  • English
  • Spanish
  • Serbian

Radno vreme : Ponedeljak - Petak :: 09 - 17
  Kontakt : +381 11 2070807

Znate li kako reaguje vaš kardiovaskularni sistem dok vežbate?

Kardiovaskularni sistem tokom vežbanja  isporučuje krv i kiseonik iz srca i pluća, u vaše mišiće koji rade. Kiseonik je potreban mišićima, nevezano za vrste vežbanja. Vaša krv nosi hranljive materije u mišićne ćelije, kako bi stvorila energiju koju vaši mišići troše. Aerobna vrsta vežbe se definiše kao fizička aktivnost koja je ritmična, uključuje velike mišićne grupe i submaksimalna je po intenzitetu (opterecenje pri kome vrednosti pulsa dostižu 85 – 90 % od maksimalnih). Tokom jedne terapije aerobne vežbe, vaš kardiovaskularni sistem odgovara povećanoj potrebi vaših mišića za kiseonikom.

Stvaranje deficita kiseonika

Kada započnete vežbanje, vaše telo odmah oseća potrebu za povećanim kiseonikom i počinje da preduzima korake da dobije više kiseonika u svoje telo, a potom ga isporučuje u svoje mišiće. Međutim, ovi fiziološki odgovori mogu trajati do četiri minuta da bi se “podigao” vaš metabolizam, i kako bi se zadovoljili novi zahtevi za kiseonikom. Tokom ovog vremena, vaše telo koristi vaše anaerobne sisteme za stvaranje energije. Ovi sistemi mogu proizvoditi samo energiju u kratkom vremenskom periodu. Kod visokog intenziteta vežbanja, metabolizam preuzima da proizvodi energiju u prisustvu kiseonika. Tokom prvih nekoliko minuta vežbanja, kako vaše telo pokušava da ispuni vaše potrebe za kiseonikom, vi ste u stanju deficita (manjka) kiseonika. Zbog toga, možda ćete se nećete osećati potpuno dobro tokom prvih nekoliko minuta vežbanja, dok se vaše telo ne podesi.

Zadovoljenje potrebe za kiseonikom

Da bi zadovoljili potrebu za kiseonikom i energijom tokom vežbanja i prevazišli deficit kiseonika, kardiovaskularni sistem prolazi kroz neke promene, iz vašeg normalnog stanja odmora. Na vaš učinak srca utiču srčana frekvencija, tj. broj srčanih otkucaja u minuti i volumen otkucaja. Volumen otkucaja je količina krvi koja se ispumpava iz vašeg srca pri svakom otkucaju. I povećanje volumena srčane frekvencije tokom vežbanja povećava količinu krvi koja izlazi iz srca. Vaše disanje ili stopa disanja se takođe povećava kako bi dovela više kiseonika u pluća.

Redistribucija krvi

Tokom vežbanja, vaš sistolni krvni pritisak takođe se povećava i igra važnu ulogu u distribuciji krvi. Neki od vaših krvnih sudova mogu se stezati ili opuštati. Krvni sudovi koja isporučuju krv u aktivna tkiva tokom vežbanja, kao što su vaši mišići, će se zapravo širiti. Ovo omogućava da više krvi teče do vaših mišića. Tokom vežbanja potrebno je manje krvi u organima kao što su stomak i creva, i stoga će se neki krvni sudovi suziti.

 

Efekat posle vežbanja

Kada prestanete da vežbate, iako se vaš zahtev za kiseonikom vraća na vaš nivo odmora, vašem kardiovaskularnom sistemu treba neko vreme da se vrati u normalu. Dok se vaše disanje, krvni pritisak i aktivnost srca polako smanjuju, ipak ostaju iznad nivoa uobičajene aktivnosti mirovanja, kako bi se uklonili nusproizvodi vežbanja, kao što je mlečna kiselina u vašoj krvi. Ovo povišeno stanje metabolizma odnosi se na višak potrošnje kiseonika posle vežbanja. Što je veći intenzitet vašeg vežbanja, to je veći efekat koji će vaše telo imati. To znači da će vaše telo, i u toku vašeg oporavka od vežbanja, sagorevati dodatnu energiju ili kalorije.