Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2030. godine, više od 23 miliona ljudi godišnje umreti od kardiovaskularnih bolesti, a na koji način možemo da sačuvamo svoje zdravlje, objašnjava naša stručna saradnica prof dr Zorana Vasiljević, profesor interne medicine-kardiolog.
Srce je najaktivniji mišić u našem telu, i kao takav, zahteva energiju za rad 24 časa dnevno. Da bi pravilno radilo, neophodno je da krvni sudovi, koji snabdevaju srce kiseonikom i ostalim energentskim materijalima, budu očuvani i prohodni. Kako starimo, tako stare i naši krvni sudovi. Dolazi do promena u njihovoj strukturi i oštećenja, a kao krajnja posledica može se javiti srčani ili moždani udar.
Izvori energije
Dokazano je da bez pravilne ishrane i unosa vitamina, srce i krvni sudovi ne mogu da dobiju dovoljno energije za rad, pa dolazi do smanjenja njihovih vitalnih funkcija.
Brojne studije su pokazale da nedostatak vitamina B i folne kiseline dovodi do povećanja homocisteina u krvi. Zašto je to važno? Homocistein je faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. On oštećuje zidove krvnih sudova i dovodi do zapaljenja. Istovremeno, podstiče oksidaciju lošeg holesterola i njegovo taloženje na oštećenom krvnom sudu. Vremenom, može doći do potpunog začepljenja krvnih sudova, što izaziva srčani ili moždani udar.
Studije su potvrdile da vitamini B grupe i folna kiselina pomažu da se smanji nivo homocisteina, a samim tim i rizik za nastanak oštećenja i komplikacija na krvnim sudovima.
Značaj ishrane
Naša ishrana obiluje žitaricama, mesom i lisnatim povrćem, pa bi zbog toga trebalo da naš organizam ima dovoljno neophodnih vitamina na raspolaganju. Međutim, kada govorimo o folnoj kiselini situacija je drugačija. Naime, da bi naše ćelije mogle da iskoriste unetu folnu kiselinu, ona prvo mora preći u drugačiji oblik i neophodno je da se aktivira.
Istraživanje je pokazalo da u Srbiji, a slično je i u svetu, čak 58 % ljudi ima nasleđenu genetsku grešku. Usled ovog poremećaja, više od polovine ljudi u Srbiji nije u mogućnosti da unetu folnu kiselinu prevede u njen aktivan oblik. Ova genetska greška, između ostalog, može uzrokovati povišen nivo homocisteina, otećenje krvnih sudova i srčane tegobe.
U svetu je slična situacija, pa se procenjuje da oko 60 odsto ukupne svetske populacije ima ovaj problem. Istina je da većina ljudi i ne zna da ima nasleđenu grešku u genima. To bi mogla biti važna karika koja nedostaje da bi se pronašlo rešenje za mnoge koji pate od hroničnih bolesti, kao što su npr bolesti srca i krvnih sudova.
Kako da saznamo imamo li genetsku grešku?
Ako imamo bolesti srca i krvnih sudova u porodici, ukoliko su srčani ili moždani udar doživeli najbliži članovi porodice, svakako možete proveriti da li ste i vi nosilac ovog gena. Testiranje je prilično jednostavno, i rade ga neke od laboratorija u Srbiji. Međutim, nećete pogrešiti i ako bez testiranja preduzmete određene mere zaštite.
Gde je rešenje problema?
Preporučuje se uzimanje preparata koji sadrže folnu kiselinu i vitamine B-grupe. Ovaj način suplementiranja je bezbedan i nije skup.
Ipak, važno je da znamo da nisu svi preparati isti. Postoji samo jedan oblik folne kiseline koji dokazano pomaže da se smanji nivo homocisteina u krvi. U pitanju je 5-metiltetrahidrofolat (5MTHF). Teško ga je izgovoriti, ali ipak ga treba zapamtiti. Preparati koji sadrže ovaj aktivan oblik folne kiseline mogu pomoći da se smanji nivo homocisteina, sačuva zdravlje krvnih sudova i spreče bolesti srca.
Potrebne vitamine i aktivni oblik folne kiseline, koji snižavaju nivo homocisteina u kri, korisnici mogu dobiti u Cardiovitaminu.
Autori teksta: prof dr Zorana Vasiljević, profesor interne medicine-kardiolog i
Prof. dr Šekib Sokolović, profesor interne medicine-kardiolog