• German
  • English
  • Spanish
  • Serbian

Radno vreme : Ponedeljak - Petak :: 09 - 17
  Kontakt : +381 11 2070807

Politika magazin, Mart 2015

Srcu prijaju vitamini

Politikin magazin, Mart. 2015

Vitamini prijaju srcu

Folna kiselina koja nedostaje većini stanovnika u Srbiji, kažu da je oko 58 odsto njih nema dovoljno, kao i vitamina B grupe spasavaju od infarkta, šloga i tromba. Ali treba biti obazriv, povišeni homocistein utire put ovim kardiovaskularnim bolestima. Evo kako…

Kardiovaskularne bolesti su odgovorne za otprilike trećinu ugašenih života ili svaku treću smrt na našoj planeti. Ako ova činjenica zvuči poprilično pesimistički, druga optimističnija, koja takođe dolazi iz Svetske zdravstvene organizacije, kaže da se tri četvrtine ukupnog morbiditeta i mortaliteta rečeno fatalnih ishoda, može sprečiti ili preduprediti promenama u stilu života. Sudeći po onome što smo čuli od profesora dr Nenada Ugrešića, sa katedre za farmakologiju Farmaceuskog fakulteta u Beogradu, svakako mogu da pomognu vitamini i folna kiselina kojih osim u pojedinim namirnicama, pre svega voću i povrću, ima i u najnovijim preparatima namenjenim osobama sa srčanim smetnjama.
U borbi protiv moždanog i srčanog udara najvažnije je izboriti se sa homocisteinom, jedinjenjem koje oštećuje krvne sudove, podstiće zapaljenske procese i oksidaciju lošeg holesterola. Tamo gde je homocistein napravio pukotinu u krvnom sudu, lepi se holesterol i stavara suženje u krvnom sudu kao uvod u mogući infarkt ili moždani udar. Pridoda li se takvom stanju i povišen krvni pritisak, eto problema na pomolu. Ukoliko u organizmu nema dovoljno vitamina iz B grupe i folata može doći do opasnog povećanja nivoa homocisteina, što se lako utvrđuje laboratorijskim analizama.

DOZU ODREĐUJE LEKAR

Pre svega reč je o neophodnim vitaminima iz B grupe, dakle B1, B6, B12, pomenutoj folnoj kiselini i vitaminima D i C. Svaki od ovih vitamina, kao netoksičan i lako prihvatljiv, ima svoj zadatak u smanjenju rizika i prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Recimo vitamin C obezbeđuje normalno funkcionisanje krvnog suda, redukuje umor. Vitamin D smanjuje zapaljenja, vitamin B1 doprinosi boljem radu srca, vitamin B6 učestvuje u sintezi cisteina, kao i onaj B12. Folna kiselina podstiče normalni metabolizam homocisteina – ističe profesor Ugrešić.

Značajno je otkriće da otprilike 58% žitelja Srbije ima urođeni deficit folne kiseline. Izvori folne kiseline su povrće, džigerica, kvasac i mleko. Ne zaboravimo da ona, folna kiselina, sa vitaminom B12 učestvuje u stvaranju eritrocita. Doze koje se propisuju kao prevenciji srčanih oboljenja iznose od 400 do 1.200mcg, pri čemu bi trebalo imati u vidu da pojedini lekovi snižavaju nivo folne kiseline. Lekari znaju da su to antacidi, antiepileptici, sulfonamidi i još neke grupe medikamenata, pa će pacijente posavetovati šta da uzimaju uz terapiju i kako – upozorava stručnjak sa Farmaceutskog fakulteta.

Čitave ove priče o homocisteinu i razotkrivanja svega što doprinosi infarktu i moždanom udaru ne bi bilo da 1969. Dr Kilmer Makuli sa Harvarda nije istraživao i napisao prvi izveštaj o tome da je povišeni homocistein povezan sa uznapredovalom aterosklerozom, da ugrožava čak i male pacijente… On je zapravo proučavao redak genetski poremećaj i uočio da su arterije dvoje obolele dece bile oštećene kao da su odrasli, iako su mališani bili premladi za pušenje i konzumiranje preterane masnoće.

Profesor interne medicine Zorana Vasiljević, kardiolog, u objašnjavanju ovog ovog problema naravno koristi stručne nazive, pa i pomenutu genetsku bolest naziva klasičnom homocistenurijom, a za drugog mališana iz tog istraživanja precizira da je u metabolizmu imao urođenu grešku vitamina B2. Time je doktorka Vasiljević nastojala da potkrepi saznanje da su i za pravilan rad srca neophodni vitamini, najpre oni pomenuti iz B, o vrlo operacionalne studije kroz koje se u medicini dolazilo do saznanja šta bi još trebalo da se nađe među faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih problema. Ipak, tek oko 1990. godine u potpunosti je uvažen značaj homocisteina u razvoju srčanih oboljenja.

Ljudi sa povećanim nivoom homocisteina u krvi imaju 1,7 puta veći rizik za obolevanje koronarnih arterija i dva i po puta veći rizik da dožive moždani udar – dodaje dr Ugrešić.

MNOŠTVO RIZIKA

Smanjeno kretanje i pasivan način života, gojaznost, pušenje, stres, dijabetes, potom nasleđe, godine i još neki faktori među kojima i pomenuti homocistein, nalazi se na spisku onoga što se zove globalni rizik. Mada po pravilu kardiovaskularne, cerebrovaskularne i periferne vaskularne bolesti imaju nagli početak, često sa prethodno praznom anamnezom. Ako nemaju fatalni ishod, menjaju kvalitet života pacijentu, podrazumevaju lečenje i predstavljaju zdravstveni, socijalni i ekonomski problem. U slučaju infarkta korišćenje stentaznatno poboljšava preživljavanje pacijenata, šlog je i dalje moguć i vrlo često izmeni život pacijenta i njegove porodice. Zato je dobra vest da na faktore rizika možemo i moramo da utičemo objašnjava profesor Zorana Vasiljević. Ranije se događalo da se pod uticajem lekova za hipertenziju, a zbog uticaja takozvanih betablokatora, pojavi dijabetes. Sada je pristup pacijentu globalan i ako ima nekoliko bolesti ne leči se svaka pojedinačno nego sve zajedno-ako je moguće bez neželjenog dejstva medikamenata, napominje kardiolog.

Istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije ‘’Dr Milan Jovanović Batut’’ Medicinskog fakulteta u Beogradu, potpomognuto članstvom Udruženja građana ‘’Delpas’’, a zatim i prvo istraživanje Evropske agencije za bezbednost hrane, pokazalo je da su ishrana i fizička aktivnost odraslog stanovništva Srbije ispod preporuka Svetske zdravstvene organizacije. Među 1.207 ispitanika gotovo 55 odsto njih je svrstano u predgojazne i gojazne. Umesto 400 grama voća dnevno, oni pojedu svega 130 grama u proseku, a 41 odsto energije pribave uzimanjem masti.
Jasno je da je prevencija najvažnija u slučaju kardiovaskularnih bolesti, manje košta, manje je bolna i ne menja kvalitet života. Zato je neophodna dobra informisanost ljudi-uverava profesorka Vasiljević.-Kada se govori o stručno rečeno ishemijskim bolestima srca, često se kaže da smo stari onoliko koliko je star naš endotel, ili da bude jasno svakome-to je sloj ćelija koji sa unutrašnje strane oblaže sve krvne sudove u ljudskom organizmu.

ŠTA JE HOMOCISTEIN?

Homocistein je amino-kiselina koja gradi čovekova tkiva. Organizam je proizvodi iz druge amino-kiseline, metionina, koja se nalazi u životinjskim belančevinama, poput mesa, mleka, jaja, što zahteva B vitamine, folnu kiselinu…Ako ih nema dovoljno, homocistein ostaje u krvi i pravi štetu.

ŠTA MU PRETHODI?

  • Loša ishrana sa mnogo šećera i ugljenih hidrata
  • Poremećaj ravnoteže crvenih bakterija dovodi do loše apsorpcije hranljivih sastojaka, što takođe može dovesti do povećanja nivoa homocisteina
  • Genetski poremećaji, na primer, oni koji izazivaju probleme sa apsorpcijom i korišćenjem folata i vitamina B, često se susreću kod osoba sa povišenim nivoom homocisteina.

KAKO SNIZITI NJEGOVU VREDNOST

  • Jedite manje masno meso, a više ribe i biljnih belančevina
  • Svaki dan pojedite najmanje dve voćke i tri porcije povrća
  • Svaki dan pojedite režanj belog luka
  • Ne dosoljavajte hranu
  • Smanjite količinu kafe i čaja
  • Izbegavajte alkoholna pića
  • Ostanite mirni ako je ikako moguće, stres povećava nivo homocisteina
  • Vrlo je korisno duboko disanje i meditacija
  • Prestanite sa pušenjem
  • Uzimajte vitaminske dodatke ishrani.