• German
  • English
  • Spanish
  • Serbian

Radno vreme : Ponedeljak - Petak :: 09 - 17
  Kontakt : +381 11 2070807

Novosti, Zivot plus 2, Februar 2015

CARDIOvitamin uz acetilsalicidne kiseline

Vitamini čuvaju srce i krvne sudove

Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2030. godine, više od 23 miliona ljudi godišnje umreti od kardiovaskularnih bolesti.

Srce je najaktivniji mišić u našem telu, i kao takav, zahteva energiju za rad 24 časa na dan! Da bi srce pravilno radilo neophodno je da krvni sudovi, koji snabdevaju srce kiseonikom i ostalim energentskim materijalima, budu očuvani i prohodni. Kako starimo, tako stare i naši krvni sudovi. Dolazi do promena u njihovoj strukturi i oštećenja, a kao krajnja posledica može se javiti srčani udar.

Uloga vitamina za srce i krvne sudove

Dokazano je da bez pravilne ishrane i unosa vitamina, srce i krvni sudovi ne mogu da dobiju dovoljno energije za rad, pa dolazi do pojave promena na krvnim sudovima i slabljenja srca.
Brojne studije su pokazale da nedostatak vitamina B i folne kiseline dovodi do povećanja homocisteina u krvi. Zašto je to važno?
Homocistein je faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. On oštećuje zidove krvnih sudova i dovodi do zapaljenja. Istovremeno, podstiče oksidaciju lošeg holesterola i njegovo taloženje na oštećenom krvnom sudu. Vremenom, može doći do potpunog začepljenja krvnih sudova, što izaziva srčani ili moždani udar.
Studije su potvrdile da vitamini B grupe i folna kiselina pomažu da se smanji nivo homocisteina, i samim tim smanji rizik za nastanak oštećenja i komplikacija na krvnim sudovima.

Da li ishranom unosimo dovoljno vitamina?

Naša ishrana obiluje žitaricama, mesom i lisnatim povrćem, pa bi zbog toga trebalo da naš organizam ima dovoljno neophodnih vitamina na raspolaganju. Međutim, kada govorimo o folnoj kiselini situacija je drugačija. Naime, da bi naše ćelije mogle da iskoriste unetu folnu kiselinu, ona prvo mora preći u drugačiji oblik, mora se ’’aktivirati’’.
Istraživanje je pokazalo da u Srbiji, a slično je i u svetu, čak 58 % ljudi ima nasleđenu genetsku grešku. Usled ovog poremećaja, više od polovine ljudi u Srbiji nije u mogućnosti da unetu folnu kiselinu prevede u njen aktivan oblik. Ova genetska greška, između ostalog, može uzrokovati povišen nivo homocisteina, otećenje krvnih sudova i srčane tegobe.
Slična situacija je i u svetu, pa se procenjuje da oko 60 % ukupne svetske populacije ima ovaj problem. Istina je da većina ljudi ne zna da ima nasleđenu grešku u genima. To bi mogla biti važna karika koja nedostaje da bi se pronašlo rešenje za mnoge koji pate od hroničnih bolesti, kao što su npr bolesti srca i krvnih sudova.

Kako da znamo da li smo u ovoj grupi?

Ako su bolesti srca i krvnih sudova prisutni u Vašoj porodici, ako su srčani ili moždani udar doživeli najbliži članovi Vaše porodice, svakako možete proveriti da li ste i Vi nosilac ovog gena. Testiranje je prilično jednostavno, i rade ga neke od laboratorija u Srbiji. Međutim, nećete pogrešiti i ako bez testiranja preduzmete određene mere zaštite.

Kako rešiti problem?

Preporučuje se uzimanje preparata koji sadrže folnu kiselinu i vitamine B grupe. Ovaj način suplementiranja je bezbedan i nije skup.
Ipak, važno je da znamo da nisu svi preparati isti. Postoji samo jedan oblik folne kiseline koji dokazano pomaže da se smanji nivo homocisteina u krvi. U pitanju je 5-metiltetrahidrofolat (5MTHF). Teško ga je izgovoriti, ali važno zapamtiti. Preparati koji sadrže ovaj aktivan oblik folne kiseline mogu pomoći da se smanji nivo homocisteina, sačuva zdravlje krvnih sudova i spreče bolesti srca.
Cardiovitamin je jedinstven preparat na našem tržištu, jer sadrži sve potrebne vitamine i jedini aktivni oblik folne kiseline koji snižava nivo homocisteina u krvi. Preparat Cardiovitamin se posebno preporučuje u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom (aspirinima). Zajedničkim delovanjem pomaže se optimalno antiagregaciono dejstvo i čuvaju krvni sudovi od oštećenja.‘’ Jedna kapsula dnevno može pomoći da sačuvamo srce i krvne sudove.

Autor teksta: Prof dr Zorana Vasiljević, Internista-kardiolog